U jesen, kada lišće već prekriva tlo, mnogi voćari počinju da razmišljaju o zimskim pripremama. Za one koji ne žele ili ne mogu da se upuštaju u zahtevne fizičke radove, postoji jednostavniji pristup za pripremu voćnjaka za zimu. Nije svaki korak u održavanju voćnjaka nužno težak i naporan. Uz pravi redosled i osnovne savete, čak i minimalan trud može doneti vidljiv rezultat.
Ovaj vodič donosi pregled najkorisnijih i najmanje zahtevnih radnji koje omogućavaju da voćke uđu u zimu zdrave, zaštićene i bez nepotrebnog umora.
Uklanjanje opalog voća i lišća bez umaranja
Čišćenje i priprema voćnjaka za zimu ima jasnu svrhu: uklanjanje izvora potencijalne zaraze. Truli plodovi, mumificirano voće i vlažno opalo lišće stvaraju idealne uslove za prezimljavanje gljivica i insekata. Međutim, uklanjanje svega toga ne mora uključivati celodnevno saginjanje i fizički napor.
Za manji zasad ili manji broj stabala, dovoljno je proći grabuljom sa širim zupcima i sakupljati samo ono što je očigledno trulo ili već zahvaćeno bolešću. Nije potrebno čistiti svako parče suvog lišća ako je voćnjak zdrav i prozračan. U suvim jesenjim danima, čak i delimično čišćenje daje dobre rezultate.
Ukoliko želiš da olakšaš posao, koristi mrežu postavljenu ispod stabla pre opadanja lišća. Kada se mreža napuni, lako se skida i prazni bez suvišnog skupljanja. Za dodatno olakšanje, plitki nagnuti teren može pomoći da se lišće prirodno slegne u jednu stranu.
Postoje i napredne opcije kada teren nije čist. Ako je prostor između stabala prekriven visokom travom, šibljem ili čak mladim samoniklim stablima, efikasno rešenje jeste Tenk robot kosilica. Uređajem se upravlja pomoću daljinskog upravljača sa bezbedne razdaljine, bez potrebe da se ulazi u gust zasad.
Ova kosilica može da ukloni visoku travu, grmlje i tanke stabljike, pa čak i da se nosi sa nagibima i neravnim tlom. Na taj način omogućava pristup i osnovno čišćenje i u najnepovoljnijim delovima voćnjaka, uz minimalan fizički napor.
Brza i selektivna rezidba
U jesenjoj fazi, cilj rezidbe nije oblikovanje stabla, već uklanjanje onoga što može štetiti stablu tokom zime. Suve, polomljene i oštećene grane predstavljaju otvorena vrata za gljivične infekcije. Rezidba u ovom periodu mora biti svedena na minimum i obavljena samo gde je neophodno.
Dovoljno je obići svako stablo i vizuelno proceniti stanje. Ako se primeti grana bez pupoljaka, sa ispucalom korom ili tragovima bolesti, treba je odseći do zdravog dela. Rez se pravi pod blagim uglom, oštrim makazama, uz dezinfekciju alata između stabala.
Nema potrebe za penjanjem ili upotrebom testera za visoke grane. Grane koje su previsoke, a nisu u vidnom stanju propadanja, mogu sačekati prolećnu rezidbu. Cilj je rasteretiti stablo od očigledno loših grana i ostaviti ga stabilnim za zimske uslove.
Dezinfekcija kore i uklanjanje lišajeva
Starija stabla često razvijaju mahovinu, lišajeve ili imaju slojeve mrtve kore koji zadržavaju vlagu. Ovi elementi ne deluju opasno, ali mogu postati stanište za jaja insekata i gljivice koje prezimljuju. Zbog toga je korisno pažljivo očistiti površinu kore.
Najbolje je koristiti drvenu ili plastičnu špatulu, nikako metalnu. Pritiskom, ali bez grubosti, odstranjuje se samo ono što se lako odvaja. Ne sme se dirati živa kora. Nakon toga, može se naneti rastvor bakar sulfata ili prirodnih dezinfekcionih sredstava na bazi sirćeta i vode, pomoću ručne prskalice.
Đubrenje bez kopanja
Koren i dalje ostaje aktivan u jesen, iako nadzemni deo ulazi u mirovanje. Zato je idealno vreme da se zemljište obogati hranljivim materijama koje će se razgraditi do proleća. Nema potrebe za prekopavanjem tla ili umornim unošenjem đubriva lopatom.
Najjednostavnije rešenje jeste upotreba granuliranih đubriva sa naglaskom na fosfor i kalijum. Ta kombinacija jača koren i priprema stablo za hladne mesece. Granule se posipaju u krugu oko stabla, na rastojanju gde se nalaze krajevi krošnje.
Bez ikakvog kopanja, stablo dobija bogat izvor hranljivih materija koji postepeno prodire u dubinu.
Krečenje stabala
Gašeni kreč se nanosi na deblo do visine od 1 do 1,2 metra. Može se dodati malo kuhinjske soli ili plave galice za dodatnu zaštitu. Pre nanošenja nije neophodno stručno čišćenje kore, ali se preporučuje lagano uklanjanje grube, oljuštene površine ako postoji.
Ako su stabla već zdrava, mladih godina i u zaklonjenom položaju, krečenje može da se preskoči bez većeg rizika.
Zaštita mladih stabala od glodara i pucanja kore
Mlada stabla su najosetljivija tokom prve tri zime. Glodari poput miševa i zečeva često oštećuju koru kada sneg prekrije tlo i onemogući im pristup drugim izvorima hrane. Oštećenja se najčešće javljaju u zoni tik iznad zemlje.
Ukoliko se koriste prirodni materijali, može se složiti sloj suvih grana, trske ili sličnog biljnog materijala oko baze debla. Važno je da materijal ne zadržava vlagu direktno uz koru. Svi ovi načini pružaju stabilnu zaštitu bez ikakve potrebe za čestim obilascima ili dodatnim radom.
Tretmani bakrom
Kada opadne većina lišća, vreme je za tretmane bakrom. Ova mera ima jedan cilj, da spreči širenje gljivičnih bolesti koje prezimljuju na kori, ranama, pupoljcima i opalom lišću.
Prskanje se obavlja preparatima na bazi bakar-oksihlorida ili plave galice, u tačno određenoj koncentraciji. Najjednostavnije je koristiti ručnu prskalicu sa produženom mlaznicom. Dovoljno je obraditi stablo po obodu i površinu debla, bez ulaženja u krošnju.
Za manji zasad dovoljan je jedan premaz. Ako su ranije zabeleženi problemi sa plamenjačom, monilijom ili pegavostima, preporučuje se još jedno prskanje nekoliko nedelja kasnije, pre mraza.
Kako rešiti problem korova
Prisustvo korova u jesenjem periodu ne mora odmah da izaziva zabrinutost. Većina korova prirodno slabi kako dani postaju kraći i zemlja se hladi. Ipak, postoje vrste koje zadržavaju vlagu i štetočine oko stabla, pa je važno da se zona oko korena očisti i ostavi prozračna.
Nema potrebe za motikom ili frezom. Dovoljno je postaviti karton, stare novine ili sloj tekstila oko stabla, a preko toga dodati sloj malča ili suvog lišća. Ovaj i drugi metodi uklanjanja korova onemogućava korovu da dobije svetlost, dok tlo ispod ostaje prozračno i vlažno u stabilnom režimu.
Ova tehnika pomaže i da se mikrobiološka aktivnost u zemljištu očuva, jer se ne remeti gornji sloj. Bez ikakvog kopanja ili ručnog čupanja, stvara se zaštitni sloj koji traje do proleća.
Dodatni trikovi za efikasnu pripremu
Postoje i jednostavni dodaci koji mogu olakšati pripremu voćnjaka, posebno ako je cilj da se fizički rad svede na najmanju moguću meru. Jedan od praktičnih primera jeste postavljanje lepljivih traka ili lovnih pojaseva oko stabala. Ovi elementi hvataju larve i štetočine koje se penju uz deblo u potrazi za mestom za prezimljavanje.
Postoje i solarni plastični omotači koji reflektuju svetlost i time dodatno štite koru od pucanja usled temperaturnih razlika. Lako se postavljaju, ne zahtevaju dodatne alate i mogu se koristiti više sezona.
Šta može da sačeka proleće
Nisu sve radnje nužne u jesen. Neke mogu mirno sačekati toplije dane bez ikakvog rizika za zdravlje stabla. Oblikovanje krošnje, veća rezidba, dublja obrada zemljišta i sistemska analiza bolesti i štetočina uglavnom se obavljaju u proleće.
Ako je voćnjak u dobrom stanju, nema potrebe da se svaki detalj rešava odmah. Preskakanje sekundarnih zadataka ne znači nemar, već racionalno raspoređivanje vremena i napora.
Zimski period ionako ne dozvoljava većinu radova, pa je bolje sačuvati energiju za efikasne intervencije kada vremenski uslovi to dozvole.
Za kraj
Priprema voćnjaka za zimu svodi se na konkretne i neodložne poslove. Potrebno je ukloniti trule i zaražene ostatke, zaštititi mlada stabla i obezbediti osnovne uslove da koren ostane stabilan do proleća. Sve što ne ugrožava zasad može bez problema da se prenese u narednu sezonu.
Kada se posao organizuje razumno i bez suvišnog napora, rezultati ne izostaju. Voćnjak ne traži savršenstvo, već red i tačnost. Dovoljno je nekoliko pravih poteza u pravo vreme da bi stabla ostala zdrava i spremna za narednu sezonu.
